Od zida do umetnosti: Kako je Dragan Pejin stvorio sopstveni svet

Radovan Laćarak

743 Posts

7 5 Follow

U svetu gde se često juri za brzim rešenjima i šablonima, Dragan Pejin je odlučio da ide drugim putem – putem unikatnosti, umetnosti i ličnog pečata. Njegovi zidovi nisu samo deo enterijera, već istinske priče koje se osećaju. Danas, kroz svoj Wall Design Studio, gradi ne samo zidove, već i reputaciju prepoznatljivu po autentičnosti i strasti. U ovom intervjuu govori nam kako je sve počelo i gde želi da stigne.

Kako je počela tvoja priča sa izradom unikatnih zidova?
Moja priča nije počela sa idejom o profitu ili biznis planu, već iz čiste fascinacije time koliko zid – nešto što uzimamo zdravo za gotovo – može da se transformiše u umetničko delo. U početku je to bila radoznalost. Želeo sam da istražim materijale, teksture, boje, da eksperimentišem sa slojevima i tehnikama. Svaki pokušaj me je vodio korak dalje, ka nečemu novom. Shvatio sam da svaki zid može da ima karakter, energiju i da može da priča priču. I tu je sve krenulo – iz te neugasive želje da stvorim nešto što ima dušu.

Da li si oduvek znao da želiš da se baviš ovim poslom ili se to desilo spontano?
Desilo se spontano, i baš u tome leži lepota cele priče. Nisam imao jasno zacrtan put, ali kad sam prvi put dotakao materijal i video kako pod mojim rukama nastaje nešto potpuno unikatno, sve je postalo kristalno jasno. Taj osećaj stvaranja me je opčinio. Počeo sam da razmišljam o zidovima kao o praznim platnima, a o sebi kao o nekom ko može da ih “oživi”. Od tog trenutka, više nije bilo dileme – znao sam da je to ono čime želim da se bavim.

Šta te najviše privuklo ovom zanatu – kreativnost, rad rukama, mogućnost da nešto ostane „iza tebe“?
U pitanju je kombinacija svega toga, ali ako bih morao da izdvojim jedno – to bi bila ideja da iza mene ostane nešto opipljivo, trajno i autentično. Nešto što će ljudi gledati svakog dana, a da ih iznova inspiriše ili umiri. Kada radiš rukama, ostavljaš deo sebe u svakom pokretu, svakoj liniji, svakom sloju. I kada se na kraju okreneš i vidiš šta si stvorio – to je neverovatan osećaj. To nije samo zanat, to je način da ostaviš svoj trag.

Kada si odlučio da od toga napraviš ozbiljan biznis?
Prelomni trenutak se desio kada su ljudi počeli da me kontaktiraju jer su videli moj rad i poželeli baš takav zid u svom prostoru. Prepoznali su moj stil, moju estetiku, moj potpis. Tada sam shvatio da nije dovoljno samo stvarati – da treba i graditi brend, strukturu, viziju. Tako je rođen Wall Design Studio – kao prirodan nastavak mog stvaralaštva, ali i kao ozbiljan iskorak u preduzetništvo.

Kako su izgledali tvoji prvi poslovi i prvi klijenti?
Bilo je neizvesnosti, naravno. Prvi klijenti su bili hrabri ljudi koji su poverovali u mene pre nego što sam imao ozbiljan portfolio. Sećam se da sam ulagao mnogo više vremena nego što je bilo dogovoreno, sve kako bih bio siguran da će krajnji rezultat biti savršen. Taj entuzijazam i danas nosim u sebi. I upravo tim ljudima sam najzahvalniji, jer su mi dali vetar u leđa kad mi je to najviše trebalo.

Koliko ti je trebalo da izgradiš ime i reputaciju u ovom poslu?
Nisam brojao godine, brojao sam dane i noći kada sam ostajao duže, usavršavao se, učio na sopstvenim greškama. Reputacija nije nešto što se dešava preko noći – ona se gradi doslednošću, posvećenošću i kvalitetom. Trebalo mi je vremena, ali svakim projektom sam rastao, i kao umetnik i kao čovek. Danas mogu da kažem da sam ponosan na reputaciju koju imam, jer je izgrađena radom, a ne marketingom.

Da li si na početku sve radio sam, ili si odmah imao tim?
Na samom početku bio sam potpuno sam – alat u ruci, glava puna ideja, i beskrajna želja da stvaram. Kako su poslovi postajali kompleksniji, dolazila je i potreba za pomoći, ali uvek sam bio vrlo oprezan koga uključujem u svoj rad. I danas, iako sarađujem sa drugima, glavni koncepti i završne faze uvek prolaze kroz moje ruke. Želim da svaka površina nosi moj lični pečat.

Koji su ti bili najveći izazovi u pokretanju i razvoju biznisa?
Najveći izazov je bio ostati autentičan. U svetu gde su trendovi često diktirani brzinom i masovnom proizvodnjom, bilo je teško objasniti zašto nešto ručno rađeno vredi više – i vremena i novca. Bilo je trenutaka kada je bilo primamljivo ići linijom manjeg otpora, ali sam znao da bi to značilo kompromis sa onim što jesam. A to nikada nije dolazilo u obzir.

Kako si učio – putem škole, prakse, interneta, grešaka?
Učio sam iz svega i svuda – ali najviše iz sopstvenih ruku i iskustva. Praksa je bila moj glavni učitelj. Svaki novi materijal je bio izazov. Svaki neuspeh – lekcija. Puno sam istraživao, eksperimentisao, čitao, gledao, ali ono što me najviše oblikovalo je unutrašnja potreba da stalno budem bolji. I to i dalje traje.

Imaš li neki trenutak kada si pomislio da odustaneš? Šta te zadržalo?
Bilo je dana kada sam bio umoran, razočaran, kada su prepreke delovale preveliko. Ali nijednog trenutka nisam ozbiljno pomislio da odustanem. Jer ovo nije samo posao – ovo je moj način života. Kada radiš nešto iz ljubavi, čak i najteži dani imaju smisao.

Ko su tvoji najčešći klijenti – privatni kupci, firme, dizajneri enterijera?
Spektar je širok – od ljudi koji žele da svoj dom pretvore u oazu, preko dizajnera i arhitekata koji žele unikatna rešenja, do velikih firmi koje žele da kroz enterijer ispričaju svoju priču. I svima pristupam sa istom posvećenošću – jer svako zaslužuje da njihov prostor odiše karakterom.

Postoji li neki projekat koji ti je posebno drag ili je bio posebno zahtevan?
Bilo je mnogo posebnih projekata, ali svaki onaj u kojem sam izlazio iz zone komfora ostavio je trag. Kada radim nešto što niko pre nije pokušao, srce mi brže zakuca. Tada dajem najviše od sebe. Te realizacije su uvek najizazovnije, ali i najvrednije.

Kako izgleda proces od prve ideje do završetka jednog zida?
Počinje razgovorom. Slušam klijenta, prostor, energiju. Onda sledi zamišljanje – često vizualizujem zid u glavi pre nego što ga skiciram. Zatim testiram materijale, eksperimentišem s tehnikama, nijansama. I onda kreće realizacija, sloj po sloj, dok se ideja ne pretoči u formu. To nije samo proces – to je ritual.

Po čemu misliš da se tvoj rad razlikuje od drugih u istoj branši?
Ne pratim tuđe korake – gradim svoje. Ne zanima me šta je trenutno moderno ako nema dušu. Trudim se da svaki zid bude jedinstven, da nosi autentičnu energiju. Ljudi to prepoznaju, jer ne traže samo dekoraciju, već emociju.

Kako nalaziš inspiraciju za unikatne zidove?
Iz svega – prirode, umetnosti, arhitekture, ali i iz samih ljudi sa kojima radim. Svaki prostor priča priču, i ako pažljivo slušaš, znaćeš tačno šta mu treba. Ja samo pratim taj unutrašnji osećaj.

Koliko pratiš trendove, a koliko se oslanjaš na sopstveni stil?
Znam šta je aktuelno jer je važno biti informisan. Ali ne robujem trendovima. Ako nešto iz savremenih tokova mogu da uklopim u svoj stil – super. Ako ne, idem dalje svojim putem. Moj identitet je važniji od bilo koje mode.

Gde vidiš svoj biznis za 5 godina? Imaš li planove za širenje, možda edukaciju ili radionice?
Voleo bih da Wall Design Studio postane centar inovacije kada je u pitanju dizajn zidova. Planiram da pokrenem radionice, prenesem znanje mladima, inspirišem ih da razvijaju sopstveni stil. Takođe, želim da proširim delatnost i na druge oblike zidne umetnosti, možda čak i međunarodno. Granice ne postoje – samo nove prilike.

Šta bi poručio nekome ko želi da krene sličnim putem?
Budi hrabar. Budi svoj. Ne pokušavaj da kopiraš druge, jer samo autentičnost traje. Uči stalno, ne boj se grešaka, jer iz njih dolazi snaga. I ono najvažnije – ne zaboravi zbog čega si počeo.

Da li si zadovoljan gde si sada – kao majstor, ali i kao preduzetnik?
Jesam. Ne zato što sam stigao do kraja, već zato što sam na pravom putu. Ostao sam dosledan sebi, nisam pravio kompromise na račun kvaliteta, i svakim danom postajem bolji. Kad pogledam iza sebe i vidim zidove koje sam ostavio – to je najbolja potvrda da sam napravio pravi izbor.

Draganova priča je podsetnik da se od strasti može napraviti posao, ali samo ako postoji volja da se ide uzvodno – protiv kopiranja, brzine i površnosti. Wall Design Studio nije samo biznis, to je dokaz da i zid može pričati priču, ako je oblikovan srcem. Za one koji tek počinju – neka Draganov put bude inspiracija da ostanu verni sebi, čak i kad je to najteži put.