Doba mladog preduzetništva implicira da smo se svi makar jednom prevrtali u krevetu jer smo se u 3 ujutru probudili sa fantastičnom biznis idejom (koja će promeniti svet). Bravo za sve one koji su se njome pozabavili i sledećeg jutra! To znači i bravo za sve ljude koje možete da pronađete u odeljku “intervjui”.
Ako ste među onima koji zamisli sprovode u delo, pre nego što im poklonite svo svoje vreme, postavite im nekoliko krucijalnih pitanja. Ako imate odgovore, postoji mogućnost da vaša ideja pređe granicu koja je razdvaja od profitabilnog posla.
Da li postoji tržište kome je potrebna moja usluga/proizvod?
Statistika kaže da 47% startapa propada jer jednostavno nema kome i gde da ponudi svoje znanje. To znači da na tom mestu, u tom trenutku, ova vrsta usluge nikome nije potrebna ili priuštiva, koliko god to grubo zvučalo. Ako je odgovor na ovo pitanje ipak potvrdan, dolazimo do sledećeg nivoa.
Da li meni treba ova usluga/proizvod?
Facebook, Twitter, Google i svi izdanci Ilona Maska, od PayPal-a do Space X-a su nastali zato što su bili potrebni svojim izumiteljima. To znači da su građeni tako da direktno i na najjednostavniji način ispunjavaju potrebe svojih korisnika. Mnogi će se složiti da je najteži deo vođenja jednog biznisa ulaženje u majndset i realne želje i potrebe mušterija – a ako sam ja sama ta mušterija – suvišno je naglašavati da imam najbliži mogući uvid u njih.
Da li mi je bitno ovo što radim?
Kažu da ovo pitanje razdvaja stereotipnog biznismena od stereotipnog preduzetnika. Da se vratimo na sastistiku, otpišite još 22% propalih biznisa koji su se ugasili usled nedostatka interesovanja svojih stvaralaca. Ako je projekat na kome radite “provereno dobra ideja” koja vam lično nije previše zanimljiva, ubij ga pre nego što on ubije tebe. Pre ili kasnije, postaće teško, postaće tesno i stresno, i u tom trenutku će strast zaista biti odlučujuća – odlazim ili ostajem? Kako bi obezbedio sigurnost u ovoj fazi koja će te neminovno stići, kad-tad, preduzetnik mora da pretrese glavu, sam sa sobom.
Sledeća pitanja mogu da pomognu:
Šta volim da radim? Koji deo mog dana ima najviše smisla? Šta me “vozi”? Na šta sam posebno ponosan? Da mogu da budem najbolji na svetu u jednoj disciplini-veštini šta bi to bilo?
Da li postoje ljudi kojima moje rešenje može biti važno?
Ako će “sam svoj fan” strategija da održi biznis živim kada stvari ne idu kao podmazane, potrebna je mala armija istomišljenika kako bi ga održala uspešnim na duge staze. Autor nagrađivane knjige “The art of non-conformity and the $100 startup”, Kris Žilbe, u ovom delu priča priče preduzetnika koji nisu pohađali poslovne škole, niti pratili tipičnu stazu do uspeha, ali su ga ipak doživeli.
Ono što im je u tome pomoglo, navodi Žilbe, je moć obzervacije:
Na koje probleme se ljudi iznova žale? Da li postoji grupa ljudi koja bi imala stvarne koristi od rešavanja ovog problema?
Ako i ovde imamo potvrdan odgovor, idemo dalje.
Da li je problem koji rešavam značajan?
Ovde možemo opet da pođemo od ličnih potreba. Šta mi smeta? Šta mi treba? Kada god naletite na samog sebe dok se mučite sa nečim, zapišite odgovore. Vremenom ćete automatski početi da primećujete rešenja.
Kada kažemo “značajan”, razume se da verovatno nismo u mogućnosti da okončamo glad u svetu. Ali kakav god taj problem bio, ako zaista možemo da se povežemo sa njim, osetimo na svojoj koži, znači i da ćemo mu pristupiti bolje i logičnije od drugih. Na kraju krajeva, prolaženje kroz isti problem nekoliko puta je najbolja moguća prilika za istraživanje. A ako se svakodnevno mučimo oko nečega, rešenje ove brige jednom za svagda će svakako biti ogromna stvar.
Na kraju, svaki biznis je izgrađen na problemu. Nekad je taj problem nedostatak vode za piće, a nekad prostora u ormanu. Jednom kada ga razložimo do njegove esencije, slojevi rešenja se slažu gotovo samostalno.
