Pionir kozmetičke industrije Elizabeth Arden bila je prva u mnogo čemu: prva je predstavila senke za oči ženama Amerike (1914); prva je proizvela preparate u pakovanjima prilagođenim putovanjima (1917); prva je ponudila uslugu šminkanja u prodavnicma; prva je uvela putujuće prezentacije.
Krema koju je kreirala 1930. godine i dalje je daleko najprodavaniji proizvod ovog brenda. Pravi pionir.
Vodila je međunarodni biznis u vreme kada je tek nekoliko žena bilo na čelu velikih kompanija. Rođena u Kanadi, odrasla na skromnoj farmi, Arden se preselila u New York početkom 20. veka i otvorila svoj prvi kozmetički salon. Iako joj je nedostajalo formalno obrazovanje, imala je odlučnost i smisao za biznis koji su njenom brendu doneli globalni uspeh.
U vreme dok se školovala za bolničarku upoznala je biohemičara koji je razvijao medicinsku kremu za opekotine i fleke i tako došla na ideju da iskoristi veliki potencijal tržišta kozmetičkih preparata. U to doba ugledne žene nisu nosile šminku pa se vrlo malo moglo uraditi da bi se sakrili nedostaci na koži. A žene su to želele.
Njeni kućni eskperimenti nisu davali rezultate, a nisko plaćeni poslovi koje je radila rađali su nezadovoljstvo koje je 1907. godine poslalo na put u New York.
Tu nije gubila vreme. Da bi saznala sve što može o tržištu nege kože, prihvatila je posao blagajnika u salonu Eleanor Adair. Florence, kako je njeno kršteno ime, ubrzo je počela da uči o tretmanima za lice i postala jedna od traženijih kozmetičarki u salonu.
Pored toga učila je sve što je mogla i o marketingu i načinu privlačenja klijenata. U svom pohodu na znanje, obilazeći različite salone, upoznala je Elizabeth Hubbard, ženu koja će postati njen prvi poslovni partner.
Udružile su snage 1909. godine i otvorile salon na prestižnoj Petoj aveniji. Partnerstvo nije dugo potrajalo. Nakon samo šest meseci, zbog čestih neslaganja rastale su se. Salon u kome je ostala zvao se „Gospođa Elizabeth Hubbard“ pa je Florance odlučila da zadrži ime Elizabeth, delimično i da bi uštedela novac za novu reklamu, i doda privlačno prezime Arden koje je navodno preuzela iz pesme Alfreda Tennysona.
Kada je Arden započinjala posao, tretmani u salonima smatrani su prihvatljivim, ali korišćenje šminke ne. Početkom 20. veka samo su glumice i „prijateljice noći“ nosile šminku. Ipak, žene su sticale veću nezavisnost i stavovi o tome šta je dopušteno polako su se menjali. Ideja da žene mogu poboljšati svoj izgled s malo šminke postepeno je postajala prihvatljiva. Na talasu društvenih promena izgradila je svoj uspeh.
Iako je bila poznata kao osoba skromnih prohteva, znala je na čemu ne treba da štedi. Sama je čistila svoj bogato opremljeni salon, sama je vodila knjige, ali se u isto vreme reklamirala u prestižnom Vogue-u i aktivno slala pamflete ističući prednosti dobre nege kože. Nikada nije štedela ni na pakovanju, stavljajući atraktivne zlatne etikete i ružičaste satenske mašne.
Da je zaista bila marketinški genije pokazuje i to što je uzorke svojih proizvoda slala istaknutim robnim kućama u Njujorku pre nego što je iko za to čuo. Proizvodi su se brzo rasprodavali, a glas o brendu se širila.
Čak ni Velika depresija nije imala negativan uticaj na njen profit. Većina bogatih kupaca obožavala je njene proizvode i nije mogla bez njih, čak i kada su bili prisiljeni da odustanu od drugih luksuza.
Bila je poznata kao osoba ne naročito uglađenih manira, nefleksibilna, sklona izlivima besa kad god nije bilo po njenom i ošta prema poslovnim saradnicima i zaposlenima. Bila je veliki radnik i to je očekivala od svih oko sebe.
Elizabeth Arden se nikada nije penzionisala. Zadržala je prilično krut stil rukovođenja čak i u kasnijim godinama i narušenog zdravlja.
1962. godine dobila je Legion d’Honneur francuske vlade za brojne doprinose u industriji kozmetike.
U vreme njene smrti brend Elizabeth Arden imao je oko 100 salona širom sveta. Kompanija danas zarađuje više od 1,1 milijarde dolara godišnje i jedno je od najprepoznatljivijih imena u svetu kozmetike.
