Cene video igara rastu, ali igrači nisu uvereni da dobijaju ono što plaćaju

Cene igara od 70, 80 pa i više od 100 dolara postaju sve češće, što izdavači objašnjavaju inflacijom i rastom troškova razvoja. Međutim, igrači sve češće odbijaju da plaćaju punu cenu na dan izlaska nove igre, jer ona retko opravda traženu vrednost. Mnogi smatraju da cene nisu problem – već loš odnos uloženog i dobijenog.

Bivši predsednik Sony Worldwide Studios, Šuhei Jošida, izjavio je da su poskupljenja video igara neizbežna zbog inflacije i rastućih troškova razvoja. Međutim, prema njegovim rečima, glavni problem je nedostatak vrednosti u mnogim savremenim igrama najvišeg kvaliteta. Igrači očekuju sve ambicioznije naslove, ali ne žele da plaćaju više, što Jošida opisuje kao “nemoguću jednačinu”.

Nintendo je nedavno najavio da će “Mario Kart World” za Switch 2 koštati 80 dolara, što je izazvalo kritike zbog sumnji u hardverske mogućnosti konzole. Microsoft sledi isti put sa odabranim igrama iz sopstvene produkcije, a pojavile su se i informacije da bi GTA 6 mogao da premaši čak i cenu od 100 dolara.

Dodatnu komplikaciju donosi poređenje velikih produkcija sa manjim, fokusiranim naslovima. Jošida je istakao igru “Clair Obscur: Expedition 33”, vizuelno ambiciozan naslov koji je razvilo samo 30 ljudi u studiju Sandfall Interactive, kao model održivog i kvalitetnog razvoja – i bio je u pravu. Igra je izuzetna i prodala se u milion primeraka za samo tri dana.

Nasuprot tome, projekti poput “Assassin’s Creed Shadows” uključuju stotine developera iz više studija i višestruko veće troškove – često bez proporcionalno boljih rezultata.

Iako Jošida veruje da veštačka inteligencija može smanjiti troškove razvoja, suštinski problem ostaje – veliki izdavači često nude generički sadržaj po premijum cenama. Ako se to nastavi, industriji preti ozbiljna kriza kakvu nije videla još od 1983.