Iako su donedavno bile gotovo nepoznate i posmatrane kao futuristički tehnološki novitet, alatke generativne veštačke inteligencije (ChatGPT četbot, Scribe, Bard, DuetAI i mnogi druge) koje koriste mašinsko učenje da bi odgovorile na naše upite, brzo su pronašle put do gotovo svakog računara i kompanije.
To je potvrdilo nedavno istraživanje kompanije Kaspersky među 1863 menadžera C-nivoa u osam evropskih zemalja.
AI alatke se koriste u 95 odsto kompanija obuhvaćenih anketom, a čak 59 odsto ispitanika je iznelo zabrinutost za potencijalne bezbednosne rizike koje može imati brzo usvajanje i stihijsko korišćenje ovih alatki, poput curenja osetljivih korporativnih informacija i potpunog gubitka kontrole nad funkcijama biznisa. Ipak, tek je svaka peta (22 odsto) kompanija odlučila da reguliše upotrebu ovih alatki i postavi pravila o njihovom korišćenju.
Istraživanje je pokazalo da je svaki četvrti direktor koji je učestvovao u anketi voljan da delegira neke od važnih poslovnih funkcija veštačkoj inteligenciji i to prvenstveno u IT odeljenju (24%), odeljenju marketinga (16%) ili finansijama (12%).
Analizirajući vrste pretnji koje su obeležile 2023. godinu u Srbiji, Dragan Davidović ispred kompanije Kaspersky otkrio je da su, prema podacima dobijenim sa KSN mreže najveći porast, i to od 115 odsto, u ovoj godini zabeležili napadi preko RDP protokola (Remote Desktop Protocol). Ovi napadi se vrše putem najčešće korišćenog protokola za daljinski pristup Windows radnim stanicama.
Pored ovog tipa napada, rensomver napadi nastavljaju snažan rast u Srbiji, i to za 53 odsto. Reč je o zlonamernom tipu programa koji zaključava korisnikov kompjuter, tablet ili pametni telefon – ili enkriptuje fajlove – i zatim zahteva otkup za njihovo bezbedno vraćanje ili neobjavljivanje.
Stalni porast broja pretnji kojima su privatni ili korporativni korisnici interneta izloženi nije značajno uticao na navike korisnika u Srbiji kada je u pitanju deljenje privatnih informacija. Iako su četiri od pet ispitanika iskazali nesklonost da otkriju podatke sa kreditne kartice u cilju sticanja bilo kakvih benefita, ispitanici su pokazali znatnu spremnost da informacije poput e-mail adrese, broja telefona, kućne adrese, bračnog statusa, kao i ime, prezime i datum rođenja, otkriju u svrhu dobijanja besplatnog ili značajnog popusta za turistički aranžman, ulaznica za neki događaj ili radi učešća u nagradnoj igri.
Kredencijale za pristup nekom nalogu ili servisu koji koristi član porodice otkrilo je 42,5 odsto ispitanika, prijatelju 16,4 odsto, dok samo oko jedne trećine to nikada nije učinilo.
Svaki peti ispitanik je potvrdio da je u nekom trenutku dobio obaveštenje da su kredencijali (šifre, lozinke, pinovi itd.) koje koriste za pristup nekom servisu ili drugi lični podaci kompromitovani usled curenja informacija iz neke kompanije. Ipak, jedna trećina nije odmah promenila šifru koja je „iscurela“.
Izvor:www.blic.rs
KOJE JE VAŠE MIŠLJENJE O OVOJ TEMI?
Ostavite komentar ili pročitajte komentare.