Snack Smart: Pametna užina koja menja školske navike

Kako spojiti tehnologiju, zdravu ishranu i obrazovni sistem? Upravo na to pitanje odgovor je pronašla Katarina Bugarski, osnivačica startapa Snack Smart, koji je na potpuno nov način pristupio ishrani dece u školama. Pametni vendomati, mobilna aplikacija i personalizovane kartice čine sistem koji povezuje roditelje, đake i škole u jedinstven lanac — sa ciljem da deca tokom dana jedu zdravo, a roditelji budu bez brige.

Sa Katarinom smo razgovarali o tome kako je nastala ideja, kakve su bile prve reakcije, kako funkcioniše sistem i na koji način tehnologija i održivost postaju deo svakodnevne ishrane školaraca.

U nastavku pročitajte intervju o tome kako je nastala ova ideja, s kojim izazovima se tim susreo i kako Snack Smart menja svakodnevicu učenika i roditelja.

Uninor: Kako je nastala ideja za Snack Smart? Šta vas je inspirisalo da spojite tehnologiju, ishranu i obrazovni sistem?

Katarina Bugarski: Moje dete i njegov način ishrane. Razmišljala sam zašto je stanje na terenu takvo kakvo je, zašto su škole okružene marketima i kioscima koji prodaju u većinu slučajeva nezdravu hranu. Zašto se u školama prodaju proizvodi koji ne bi trebalo da se prodaju poput gaziranih pića, grickalica itd. S jedne strane tu su deca koja jedu ono što im se dopada i zaposleni roditelji koji ne mogu uvek, usled užurbanog načina života, da obezbede svakodnevno užinu koja je spremljena kod kuće. Uglavnom deca dobiju keš i kupuju ono što žele. Razmišljala sam kako da olakšam roditeljima, a deci da kreiramo nešto atraktivno. Tehnologija mi je bila prva pomisao i inovacija kako bi ceo koncept bio blizak deci, interesantan i atraktivan. A škola je mesto gde deca u toku dana provode najviše vremena – gde uče, saznaju nove stvari i gde svaki dan donosi nešto novo. Idealna lokacija za tehnološki inovativan smart vendomat i način preuzimanja. Smatram da naše škole treba da budu mesto gde deca žele da idu, gde će videti, naučiti i primeniti nešto novo. Najlepši komentar koji smo do sada dobili od nekolicine dece je: „Ja ne mogu da verujem da je ovo u mojoj školi“. Misija ispunjena.

Uninor: Koji problem ste želeli da rešite uvođenjem pametnih automata za užine u škole?

Katarina Bugarski: Primarno problem loše ishrane dece tokom boravka u školi. Onda da olakšamo roditeljima, da imaju jednu brigu manje u toku radnog dana i da su sigurni da to što su naručili i platili jeste nutritivno balansirano i dobro za razvoj njihove dece. U većini škola deci nije dozvoljeno da tokom velikog odmora napuštaju školsko dvorište i samim tim njihov odabir hrane je limitiran i svodi se na nezdrave grickalice. Naš pametan vendomat se, zahvaljujući razumevanju direktorka škola, nalazi u prostorijama škole tako da đaci ne moraju da izlaze napolje u potrazi za užinom.

Uninor: Kako funkcioniše ceo proces – od naručivanja užine do njenog preuzimanja u školi?

Katarina Bugarski: Veoma jednostavno. Naša mobilna aplikacija je primarno kreirana za roditelje školske dece. Neophodno je da preuzmu aplikaciju, odaberu obroke iz nedeljnog jelovnika i naruče i plate unapred. Na deci je jedino da sa sobom nose Snack Smart karticu uz pomoć koje preuzimaju užine sa pametnog vendomata. Svaka kartica je personalizovana.

Uninor: Koliko je bilo teško uvesti inovaciju u školski sistem? Na kakve ste prepreke naišli i kako ste ih prevazišli?

Katarina Bugarski: Nije bilo lako, ali ni teško. Sve zavisi kako na to posmatrate. Proces je bio dug, ali bili smo uporni. Nije teško, jer je sve transparentno: naša ponuda, naši sastojci, naš tehnološki tim predvođen našim CTO Nenadom Vulićem na raspolaganju je svim korisnicima pre i tokom korišćenja mobilne aplikacije, ali i tokom preuzimanja užina sa vendomata koji je IoT povezan. Edukacija je bitan činilac ovog koncepta – edukacija roditelja, đaka, ali i predstavnika školskih ustanova. Prepreka je bilo, ali bez njih ne možete da idete dalje, tako da su sve to koraci do cilja koji je hodnik škole u kome se nalaze užine koje su primerene deci i njihovom razvoju.

Uninor: Koliko trenutno škola koristi Snack Smart sistem i kakve su reakcije učenika, roditelja i nastavnika?

Katarina Bugarski: Mi smo krajem aprila krenuli s operativnim radom u jednoj beogradskoj školi, do kraja ovog polugodišta bićemo u još dve osmoletke, a nakon zimskog raspusta se ponuda proširuje. Trenutno imamo preko 520 aktivnih korisnika. Reakcije dece su pozitivne, veoma su radoznali, zanima ih vendomat najviše, pa etikete i dizajn i Snack Smart kartica. Naši najbitniji partneri u ovom celom konceptu su roditelji. Bez njihove podrške, razumevanja i shvatanja važnosti pravilne ishrane ovoga ne bi bilo. Jer deci je, takoreći, svejedno šta jedu jer ne znaju dovoljno – njihov fokus je na drugim stvarima i tu ključnu ulogu imaju roditelji. Oni su ti koji naručuju i biraju. Nastavnici u školama su zainteresovani za sastojke naših obroka, a kada čuju da je neophodno da imaju mobilnu aplikaciju i da je plaćanje online, onda misle da je sve to kreirano za mlađu generaciju. Ali nije – naša mobilna aplikacija ima dva korisnika, primaran je đak, sekundaran roditelj. Naš slogan je inače „Ispunjavajuće za decu, bezbrižno za roditelje“. A i nastavnici su roditelji, zar ne?

Uninor: Na koji način brinete o kvalitetu i bezbednosti hrane?

Katarina Bugarski: Naš tim u kuhinji ima višegodišnje iskustvo u pripremi hrane po najvišim higijenskim i bezbednosnim standardima. HACCP standard je nešto čemu težimo. Svi sastojci su sveži i nabavljeni od dobavljača proverenog kvaliteta. Užine se prave svakodnevno, uz praćenje svih procedura u pripremi hrane u ugostiteljstvu. Vodimo računa i o temperaturnom lancu, tj. da hrana ostane sveža i pravilno skladištena od momenta proizvodnje do trenutka preuzimanja.

Uninor: Snack Smart ističe i ekološku komponentu – biorazgradivu ambalažu i smanjenje otpada. Koliko vam je održivost važna u poslovanju?

Katarina Bugarski: Veoma. Sva naša ambalaža je papirnata, biorazgradiva i čak je folija za koju deca misle da je plastična u stvari od PLA, iliti folija od biljnog porekla – kukuruznog skroba ili šećerne repe. Uveli smo skoro i staklenu povratnu ambalažu – u pitanju su hladno ceđeni sokovi od 250 ml. Kraj vendomata smo stavili kantu za odlaganje stakla i deca vraćaju flašice, a mi ih vraćamo gazdinstvu koje nam isporučuje sokove. Time učimo decu odgovornom odnosu prema otpadu i prirodi. Uskoro stižu i staklene teglice namenjene desertima. Održivost i cirkularna ekonomija nam je bitna. Mislimo da deca moraju da praktikuju ono što uče u školama ili ono što oni misle da ih teraju da uče. A definicija se najbolje pamti po upotrebi iste u svakodnevnom životu, ako je to naravno moguće. U planu nam je takođe, od sledeće godine, da proizvodimo voće i povrće sami i da ne zavisimo od dobavljača.

Uninor: Kakav je vaš plan razvoja u narednih godinu do dve? Da li planirate širenje na druge gradove ili nove tipove lokacija (firme, fakultete…)?

Katarina Bugarski: Uskoro smo već u jednom gradu nedaleko od Beograda. Što se tiče B2B segmenta, da – to nam je već u ponudi jer mislimo i na roditelje, a ne samo na decu. Jer i roditelji uglavnom sede na radnom mestu po osam sati i potrebna im je hrana koja daje energiju, a ne opterećuje organizam, a opet da je dovoljno kalorična i zasitna za potrebe obavljanja kancelarijskog posla. Jelovnik za zaposlene biće drugačiji, ali primeren potrebama odraslih ljudi.

Uninor: Koliko je tehnologija ključna u vašem poslovnom modelu?

Katarina Bugarski: Osnova svega. Tehnologija pokriva naš ceo ekosistem – od mobilne aplikacije, intuitivno kreirane da olakša korisnicima ceo proces naručivanja, preko kuhinjske operative, logistike i komunikacije sa IoT pametnim vendomatom u realnom vremenu. Tehnologija povezuje celokupno naše poslovanje – razvoj softvera, planiranje rada kuhinje, proizvodnju obroka, distribuciju, logistiku i isporuku putem vendomata koristeći NFC Snack Smart personalizovane kartice.

Uninor: Na kraju – šta biste poručili mladima koji žele da pokrenu svoj startap u oblasti inovacija ili zdrave ishrane?

Katarina Bugarski: Da se pokrenu. Da predlože. Da dignu ruku na času, u timu, na poslu. Da pitaju. Da budu radoznali. Da ne prihvataju stvari za gotovo. Da kad nešto čuju, saznaju – da se zapitaju zašto je to tako i da li to tako mora.