Svi koji su bili zabrinuti zbog dva odlaganja igre Assassin’s Creed Shadows imali su pravo na to. Iako odlaganja često znače više vremena za usavršavanje igre, višestruka odlaganja mogu biti znak problematičnog razvojnog ciklusa i potencijalnog izbacivanja loše ili nedovršene igre. Međutim, kao što staro, pogrešno pripisano izreka Shigerua Mijamotoa kaže: „Odložena igra je na kraju dobra, ali ubrzana igra zauvek ostaje loša.“ Ubisoft Quebec nije požurio s igrom, pomerivši njen datum izlaska na 20. mart, i čini se da imaju poverenja u ono što stvaraju. Nakon što sam igrao Assassin’s Creed Shadows, i moje poverenje je značajno poraslo.
Game Rant je nedavno imao priliku da poseti Ubisoft Quebec i isproba šest sati igre. Vreme provedeno u igri podeljeno je na tri segmenta: otprilike sat vremena uvoda, četiri sata istraživanja otvorenog sveta i glavne misije, i sat vremena u bazi igre, poznatoj kao Skrovište. Iako je ovo značajan deo igre, s obzirom na njenu ogromnu mapu, video sam samo mali deo sveta. Ipak, ono što sam iskusio prevazišlo je moja očekivanja na gotovo svakom koraku.
Uvod: Korak u senke
Bez otkrivanja previše detalja, uvodni deo igre postavlja temelje za priču – ulazak Jasukea u svet samuraja i Naoe u život šinobija. Ovaj segment takođe funkcioniše kao vodič kroz različite stilove igranja oba lika. Jasuke je brutalan i direktan, dok je Naoa spretnija i oslanja se na brzinu i preciznost. Njihove razlike su odmah uočljive, ali ono što se posebno istaklo jeste filmski pristup naraciji. Ubisoft Quebec je otkrio da igra sadrži preko 700 scena, a vizuelni stil prati estetiku modernih japanskih filmova, uranjajući igrače u autentičnu atmosferu Japana.
Priča odmah postavlja visoka očekivanja, završavajući uvod emotivnim trenutkom koji je skoro izazvao suze. Brzo sam se vezao za Naoe i njen cilj da eliminiše neprijatelje poznate kao Šinbakufu, koji su pandan templarima iz serijala. Iako nisam saznao kako se Jasuke i Naoa udružuju, pretpostavljam da će u početku biti na suprotnim stranama. Ako je uvod ikakav pokazatelj, njihov razvojni put će biti emotivan i složen.
Priča i igranje u Otvorenom svetu: Senke nad Japanom
Nakon uvoda, dobio sam priliku da istražim otvoreni svet igre, sa fokusom na jednu glavnu misiju (Plemić) i mali deo mape. Dok sam istraživao kao Naoa, prvo što sam želeo bilo je da se popnem na najvišu tačku u oblasti i dobijem sinhronizaciju. Parkur u Assassin’s Creed Shadows izgleda impresivno i fluidno, ali je ipak manje tehnički izazovan od onog u AC Mirage. Naoa je brza i okretna, dok je Jasuke, zbog svoje visine i oklopa, nespretan, što daje zabavnu dinamiku u igranju.
Jasuke se bolje snalazi u borbama nego u parkuru, dok Naoa briljira u neprimetnom kretanju i brzom eliminisanju neprijatelja. Njihove razlike nisu samo estetske – one utiču na ceo stil igre. Ovo dvoje protagonista omogućavaju igračima da biraju pristup misijama, dodajući sloj strateškog razmišljanja.
Šunjanje i borba
Šunjanje je ključno u serijalu, a Shadows uvodi ležanje kao novu mehaniku. Kao Naoa, šunjanje je jednostavno i elegantno, dok Jasukeova metoda uključuje direktniji pristup, što je nekad izazovno, ali vrlo zadovoljavajuće. U borbi, Naoa se oslanja na preciznost i brzinu, dok Jasuke pokazuje sirovu snagu, delujući kao prava samurajska sila.
Otvoreni svet i skrovište
Za razliku od ranijih igara Ubisoft-a koje su imale prenatrpane mape, Shadows uvodi balansiraniji pristup otkrivanju sveta. Skrovište, koje Jasuke i Naoa razvijaju tokom igre, nudi priliku za prilagođavanje, trening i skupljanje resursa. Moj lični favorit bio je deo gde sam mogao da napravim utočište za štenad Šiba Inu pasa – detalj koji me je oduševio i dodatno približio svetu igre.
Zaključak
Otkako je Assassin’s Creed 3 prvi put nagovestio postavku u Japanu, fanovi serijala su sanjali o ovakvoj igri. Posle šest sati igranja, mogu reći da Assassin’s Creed Shadows opravdava svoja očekivanja. Ako ostatak igre održi kvalitet koji sam iskusio, ovo bi mogla biti jedna od najboljih igara u serijalu.
