Osim što kvalitetnijeg hardvera, za što bolje fotografije važno je i fotografsko znanje, odnosno poznavanje nekih trikova i postavki kakve koriste profesionalni fotografi.
Moderni pametni telefoni dolaze s naprednom optikom s kojom se s jednim dodirom prsta po ekranu mogu snimiti fantastične fotografije za kakve je u prošlosti bio potreban skupi DSLR aparat. Dok se s mnogim telefonima u idealnim svetlosnim uslovima mogu snimiti odlične fotografije, razlika u kvalitetu senzora naročito se ogleda pri fotografisanju u lošijim svetlosnim uslovima i po noći.
Zahvaljujući većim senzorima, visokokvalitetnoj optici i naprednim algoritmima za obradu slike baziranim na veštačkoj inteligenciji, danas je s telefonima moguće snimiti fantastične fotografije i pri slabom osvetljenju.
Osim samog hardvera, za što bolje fotografije važno je i fotografsko znanje, odnosno poznavanje nekih trikova i postavki kakve koriste profesionalni fotografi. Četvorica stručnjaka iz ZEISS-a Timm Allrich, Jakub Polomski, Michael Portillo i Gabriel Santos podelila su svoja iskustva fotografisanja s nedavno predstavljenim telefonom Vivo X90 Pro te objasnili kako snimiti što bolje fotografije pri slabijem osvetljenju.
Sva četvorica fotografa slažu se kako je snimanje fotografija u takvim uslovima izuzetno izazovno, posebno u suočavanju s problemima dinamičkog raspona te je visok kontrast između senki i svetlih tačaka često rezultirao nedovoljnom eksponiranim slikama bez detalja, strukture i kontrasta, a veliki izazov je i upravljanje visokim ISO postavkama.
Takve izazove lakše je savladati korišćenjem telefona s većim senzorom jer, što je senzor veći, objektiv može prikupiti više svetla pa su i rezultati bolji.
Jakub Polomski je kao glavni aspekt koji razlikuje dobro i lošu noćnu fotografiju izdvojio nivo šuma koja se očituje u zrnatosti na slici. Uspešna noćna fotografija trebala bi imati minimalan šum te čist i oštar izgled. Nadalje, bitna je i dobra ekspozicija te kontrast, s uravnoteženom igrom svetla i senke, ugodnim bojama i dobro komponiranom slikom, objasnio je.
Kreativnost nema granica
Takve bi fotografije, prema Michaelu Portillu, trebale prikazivati detalje i kontraste u različitim izvorima svetla, održavajući realizam uz minimalno senke: Upravljanje HDR-om, bojama, oštrinom i digitalnim šumom ključni su aspekti koje treba uzeti u obzir.
Za tako nešto potrebna je praksa i vežbanje pa ovi stručnjaci pozivaju sve ljubitelje fotografisanja da se upoznaju s različitim fazama osvetljenja – od sumraka, izlaska ili zalaska sunca, do gotovo potpunog mraka u području s malim svetlosnim zracima: Uzastopnim snimanjem iste scene tokom zalaska sunca možete naučiti prilagođavati postavke poput vremena ekspozicije, otvora blende i ISO osetljivosti kako se osvetljenje menja. Ovo praktično iskustvo pomaže fotografima da maksimalno iskoriste situaciju slabog osvetljenja, objašnja Allrich.
Svi se ovi stručnjaci za fotografiju slažu oko korišćenja stativa, odnosno stabilne površine za smanjenje podrhtavanja fotoaparata i eksperimentisanje s ručnim kontrolama za postizanje uravnoteženije fotografije s manje šuma.
Takođe, kvaliteti fotografije može doprineti i kreativno korišćenje dostupnih izvora svetlosti, poput ulične rasvete ili odraza, čak i Meseca. Ovde kreativnost nema granica, smatra Michael koji smatra da bi, kombinirajući stativ, fotografi trebali koristiti noćni ili profesionalni način rada za kontrolu postavki kao što su brzina zatvarača i kretanje te fotografisanje kad je nebo intenzivnije boje.
