Softverski inženjeri imaju ogromne plate u Americi. Sa prosečnom godišnjom zaradom od 90.000 dolara, ovo je izuzetno privlačna pozicija za mnoge, ali put do nje nije nimalo lak.
Osim što studije znaju da budu prava noćna mora, proces zapošljavanja je u mnogim kompanijama još gori.
Gugl, primera radi, nakon intervjuisanja, svoje inženjere razvrstava po kategorijama kojih ima ukupno osam.
Četbot „dobio“ posao vredan 183.000 dolara
Trenutno najpopularniji AI četbot na svetu ChatGPT je uspešno prošao taj intervju i „dobio“ poziciju softverskog inženjera na nivou 3 sa godišnjom platom od 183 hiljade dolara.
Sam proces intervjuisanja se sastojao od pitanja kojima se testira poznavanje nekoliko koncepata. Algoritama, struktura podataka, specifičnosti programskog jezika i arhitekture interneta, a ChatGPT ni sa jednim od ovih zadataka nije imao problema.
Ipak, sama činjenica da je ChatGPT uspeo da prođe tehnički deo intervjua je u Guglu izazvala pometnju, a u programerskim krugovima pokrenula raspravu o tome može li veštačka inteligencija ugroziti njihove poslove.
Pretnja Guglovoj „zlatnoj koki“?
Gugl je napravio interni eksperiment u kojem je svoj jezički model za mašinsko učenje (LaMDA) izveo u direktan duel sa ChatGPT-om, koji je inače napravio „Open AI“.
Postavljana su identična pitanja za oba modela i upoređivani njihovi odgovori.
„Zapanjujuća je činjenica da je ChatGPT uspeo da prođe intervju na nivou L3“, naveo je Gugl u internom izveštaju nakon testiranja.
Iako kompanija nije navela kako se njihov LaMDA sistem snašao na testu, samo iz ove rečenice izveštaja se može mnogo toga zaključiti.
Koliko je zapravo moćan ChatGPT ogleda se u samoj činjenici da je prošao Guglov intervju za posao, a rukovodstvo kompanije je, pod pretnjom da bi četbot mogao da zameni njihov pretraživač i ugrozi prihode od reklama, izdalo „crveni alarm“.
Gugl je, prema izveštajima, u narednom periodu planira da sve svoje napore preusmeri ka razvoju novih AI proizvoda koji bi trebalo da postanu deo njihove pretrage.
Jedan od tih proizvoda koji se još nalazi u fazi testiranja je četbot „Bard“ – Guglov odgovor na ChatGPT. On koristi tehnologiju LaMDA (Language Model for Dialogue Applications) i zamišljen je da radi po sličnom principu kao i ChatGPT. Međutim, u nekim izveštajima se navodi da će Bard otići korak dalje, jer će moći da odgovara na pitanja u vezi sa aktuelnim događajima, što znamo da nije slušaj sa ChatGPT-om.
Može li robot oteti posao IT stručnjacima?
Iako se radi o juniorskoj poziciji za koju se vezuju najlakša pitanja, programere zabrinjava pomisao da bi im veštačka inteligencija mogla preuzeti radna mesta u budućnosti.
Na udaru su pre svega početničke pozicije, iz nekoliko razloga. Početnici rade na manjim, lakšim zadacima i nemaju puno autonomije. Opasnost da će takvi zadaci biti automatizovani pomoću veštačke inteligencije više ne deluje nerealno.
Još jedna otežavajuća okolnost jeste da je tržište preplavljeno studentima završnih godina sa prosečnim znanjem programiranja. Pod tim uslovima, koji nisu povoljni kao pre pet ili deset godina, kandidati će morati da se dodatno istaknu. Umesto pukog učenja tehnologija i sintaksi programskih jezika napamet, fokus će biti na kritičkom mišljenju, razumevanju opštih koncepata i njihovoj primeni na konkretan problem, a to su stvari koje veštačka inteligencija neće moći da nadomesti, barem ne još neko vreme.
Ipak, ako je verovati veštačkoj inteligenciji – sve će biti u redu.
„Ne, ChatGPT neće zameniti programere“, rekao je LaMDA kad su mu postavili to pitanje.
Nije sve savršeno
Ako bismo tražili mane ChatGPT-u, argumenti bi svakako išli ka nedostatku kreativnosti i kontrole kvaliteta samih odgovora.
U susretu sa novonastalim problemom gde je potrebno dati neki specifični odgovor koji se teško može pronaći na internetu, kvalitet istog će biti upitan.
Najveća prepreka ka „zapošljavanju“ ChatGPT-a su bila upravo ova situaciona pitanja koja zahtevaju improvizaciju („Kako biste postupili kada bi vas napao kolega na poslu?“)
