Meta gradi AI centar snage 5 gigavata – cilj je dominacija u trci veštačke inteligencije

Mark Zakerberg je najavio da Meta trenutno gradi podatkovni centar Hyperion, koji će njihovoj novoj AI laboratoriji obezbediti čak 5 GW računarske snage. Ovu informaciju je podelio u objavi na platformi Threads.

Najveći korak u AI trci do sada

Ova investicija predstavlja najnoviji pokušaj Mete da prestigne OpenAI i Google u razvoju veštačke inteligencije. Nakon što su u tim doveli vrhunske stručnjake poput bivšeg direktora Scale AI Aleksandra Vanga i Daniela Grossa iz Safe Superintelligence, kompanija se sada fokusira na izgradnju infrastrukture za obuku AI modela sledeće generacije.

Hyperion će zauzimati površinu skoro cele Menhetna, rekao je Zakerberg. Portparolka Mete, Ešli Gebrijel, za TechCrunch je potvrdila da će centar biti izgrađen u Luizijani, najverovatnije u oblasti Rišlend, gde je ranije najavljen projekat vredan 10 milijardi dolara.

Meta planira da do 2030. aktivira 2 GW kapaciteta, a da kasnije proširi Hyperion na 5 GW.

Sledeći korak – Prometheus

Zakerberg je dodao da Meta planira da pokrene još jedan AI superklaster, nazvan Prometheus, snage 1 GW, već 2026. godine. Ova lokacija se nalazi u Nju Albaniju, u saveznoj državi Ohajo.

Zahvaljujući projektima poput Hyperion i Prometheus, Meta se pozicionira kao ozbiljan konkurent OpenAI-u, Google DeepMind-u i kompaniji Anthropic.

Ogromna potrošnja resursa

Zajedno, ova dva centra trošiće količinu energije dovoljnu za napajanje miliona domaćinstava. Takva potrošnja može značajno opteretiti lokalne zajednice.

Na primer, jedan od Meta centara u Džordžiji već je izazvao nestašicu vode kod pojedinih stanovnika, navodi The New York Times.

Slični problemi se očekuju i kod drugih AI centara. Kompanija CoreWeave planira proširenje u Teksasu koje bi moglo udvostručiti potrošnju struje jednog čitavog grada.

AI sektor ima podršku vlasti

Tehnološke kompanije ipak ne odustaju – AI ambicije zahtevaju ogromne resurse. Među najvećim projektima su još i Stargate (OpenAI, Oracle, SoftBank) i Colossus (xAI).

Trampova administracija je podržala razvoj AI infrastrukture, uključujući objavu projekta Stargate. Američki sekretar za energetiku, Kris Rajt, izjavio je za The Economist da SAD treba da predvode „sledeću veliku energetsku revoluciju – veštačku inteligenciju“.

Rajt ističe da AI pretvara električnu energiju u najvredniji proizvod: inteligenciju. Vlada planira ubrzanje proizvodnje energije iz uglja, nuklearnih, geotermalnih i gasnih izvora.

Do 20% američke energije za AI?

Procene govore da će podatkovni centri do 2030. godine trošiti 20% ukupne energije u SAD, u poređenju sa svega 2.5% iz 2022. godine. Bez značajnog povećanja proizvodnje, posledice bi mogle biti ozbiljne za lokalne zajednice.