Godina je 1995. U kancelariji Netscape-a, inženjer Brendan Eich za samo deset dana piše mali „hack“ koji će, ni ne sluteći, postati jezgro JavaScripta. Trideset godina kasnije, upravo taj jezik drži najveći deo interaktivnog weba na okupu — sa svim svojim vrlinama i manama.
Tog dana, Netscape Communications i Sun Microsystems objavili su zajedničko saopštenje kojim predstavljaju novi skriptni jezik namenjen kreiranju interaktivnih web aplikacija. Iako JavaScript nije bio javno dostupan do septembra 1995, a verzija 1.0 stigla tek u martu 1996, “potomci” Eichovog originalnog prototipa danas rade na čak 98,9% svih sajtova.
JavaScript je postao dominantan jezik interneta — koristi se u pregledačima, na serverima, u mobilnim aplikacijama, desktop alatima, pa čak i u raznim pametnim uređajima. Godinama je među najkorišćenijim jezicima na svetu.
Jezik nastao iz kompromisa i genijalnosti
Netscape je želeo jednostavan, lagan i pristupačan jezik koji bi programerima i dizajnerima omogućio da web stranice učine živim. Eich je spojio elemente iz više jezika: spolja je podsećao na tada ultra-popularnu Javu (što je bio marketinški plus), dok je iznutra nosio ideje iz Scheme-a i Self-a.
Partnerstvo oko JavaScripta tada je podržalo čak 28 velikih IT kompanija — od kojih većina danas ne postoji. Netscape, Silicon Graphics, DEC, Sun Microsystems… JavaScript je sve njih nadživeo.
Kako je nastalo ime JavaScript?
Priča o tome da je jezik nastao za deset dana jeste legendarna, ali uprošćena — Eich je tada napravio demo, dok je Netscape narednih godinu dana aktivno ispravljao, menjao i proširivao jezik. Brzina razvoja ostavila je trag: JavaScript je postao poznat po svojim nedoslednostima koje programere muče i danas.
Microsoft je 1996. napravio svoju verziju — JScript — što je dovelo do dugih godina nekompatibilnosti Internet Explorera sa Netscape-om.
Jezik je u samo šest meseci promenio tri imena:
-
Mocha (radno ime),
-
LiveScript (ime u beti),
-
JavaScript (zvanično ime nakon dogovora sa Sun-om).
Naziv je od početka bio marketinški potez — trebalo je iskoristiti ogromnu popularnost Jave. Iako dele ime i poneki sintaksički element, Java i JavaScript su potpuno različiti jezici. Kako je neko duhovito napisao:
„Razlika između Java i JavaScript-a je kao razlika između ‘car’ i ‘carpet’.”
Od kafe do standarda
JavaScript je 1997. standardizovan kao ECMAScript. Početkom 2000-ih razvoj je stagnirao zbog dominacije Internet Explorera, ali sve se menja 2005. pojavom AJAX-a, koji omogućava osvežavanje stranica bez ponovnog učitavanja.
Godine 2009. pojavljuje se Node.js — JavaScript postaje i serverski jezik, čime počinje njegova eksplozija.
Danas:
-
koristi ga više od 60% programera,
-
već 12 godina zaredom je najpopularniji jezik na svetu,
-
ekosistem (npm) ima između 2 i 3 miliona paketa,
-
TypeScript, njegov “stariji brat”, raste neverovatnom brzinom.
JavaScript danas pokreće:
-
web sajtove,
-
mobilne aplikacije (React Native),
-
desktop programe (Electron),
-
servere (Node.js).
Borba za ime i budućnost
Danas zajednica želi da ime “JavaScript” postane slobodno — Oracle i dalje poseduje žig iako nikada nije stvorio proizvod pod tim imenom. Zato se konferencije moraju zvati „JSConf“, a specifikacije „ECMAScript“, iako je to ime oduvek bilo omraženo.
U novembru 2024. podnet je zvaničan zahtev za ukidanje žiga. Potpisnici su Brendan Eich, Ryan Dahl i desetine hiljada programera.
Ironija je velika: Java appleti, zbog kojih je JavaScript dobio ime, odavno su nestali. A JavaScript je ostao — jači nego ikad.
Ono što je počelo kao mala skripta i “hack” za demonstraciju, postalo je temelj modernog weba.
