Globalna nestašica memorijskih komponenti dovela je do toga da proizvođači elektronike – uključujući i Apple – danas plaćaju i do dva puta više za RAM i flash skladište nego 2025. godine, pa čak i deset puta više nego 2020. Razlozi za to su složeni, a brzi oporavak tržišta trenutno nije na vidiku.
Apple više nema potpunu kontrolu nad cenama
Apple je godinama uspevao da kontroliše troškove komponenti zahvaljujući masovnim narudžbinama i saradnji sa više dobavljača. Ekonomija obima omogućavala je kompaniji povoljnije uslove i stabilne cene.
Međutim, ta dinamika se promenila. Globalna nestašica memorije i skladišnih komponenti podigla je cene širom industrije. Apple nije jedini pogođen – problem se odnosi na sve proizvođače računara, telefona i druge elektronike.
Da bismo razumeli zašto su cene naglo porasle, potrebno je prvo objasniti ključne komponente koje su u centru problema.
DRAM i NAND – šta zapravo nedostaje?
U fokusu su dve vrste memorije: DRAM i NAND.
DRAM (Dynamic Random Access Memory) je radna, privremena memorija koju računari i drugi uređaji koriste za obradu podataka u realnom vremenu.
NAND je vrsta flash skladišta koja se koristi u SSD diskovima, memorijskim karticama i praktično svim modernim uređajima – uključujući i Apple proizvode.
Postoji i paralelna nestašica hard diskova. Kompanija Western Digital (WD) saopštila je da su kapaciteti praktično rasprodati do 2026, pa čak i u 2027. godinu. Ipak, ovaj problem manje pogađa Apple potrošačke uređaje, koji se dominantno oslanjaju na NAND.
Kako je veštačka inteligencija promenila tržište
Glavni uzrok poremećaja je ubrzana ekspanzija veštačke inteligencije.
Kompanije poput OpenAI i Google grade nove AI data centre kako bi odgovorile na rastuću potražnju. Ti centri zahtevaju ogromne količine memorije.
Posebno je tražena HBM memorija (High Bandwidth Memory), koja je brža od klasične DRAM memorije i prilagođena zahtevima AI modela. Pored toga, AI sistemi koriste ogromne količine NAND skladišta za čuvanje i brzu obradu petabajta podataka za treniranje modela.
Problem je što proizvođači ne uspevaju da isprate toliku potražnju.
Proizvođači menjaju prioritete
Tri najveća proizvođača memorije – Samsung Electronics, SK Hynix i Micron Technology – preusmerili su proizvodne kapacitete sa potrošačke DRAM memorije na HBM za data centre.
HBM je složenija za proizvodnju i ima manji procenat ispravnih čipova po seriji, što znači da zahteva više silicijumskih ploča i dodatno opterećuje kapacitete.
Rezultat je smanjena proizvodnja standardne DRAM memorije, što dodatno podiže cene na tržištu potrošačke elektronike.
Slična situacija je i sa NAND memorijom. Proizvođači prioritet daju velikim i dugoročnim ugovorima sa AI kompanijama, jer su ti poslovi finansijski isplativiji.
Zašto se proizvodnja jednostavno ne poveća?
Izgradnja novih fabrika nije brzo rešenje.
Otvaranje nove proizvodne linije traje godinama. Proizvodnja jednog DRAM modula može trajati i do četiri meseca. Proces uključuje višemesečnu izradu silicijumskih ploča i njihovo sečenje i testiranje.
Zbog toga ponuda obično kasni za potražnjom između 12 i 18 meseci.
Dodatni faktor opreza je iskustvo iz 2023. godine, kada je došlo do prezasićenja tržišta potrošačke DRAM memorije i naglog pada cena. Proizvođači sada izbegavaju rizik ponovnog prekomernog povećanja kapaciteta.
Takva strategija održava cene visokim, ali smanjuje rizik od budućih gubitaka.
Kada se očekuje stabilizacija?
Prema procenama iz industrije, nestašica memorije mogla bi potrajati najmanje do 2027, a verovatnije do 2028. godine.
Izvršni direktor memorijskog sektora u kompaniji Samsung navodno je izjavio da se značajan manjak memorijskih proizvoda očekuje i u narednom periodu. Interni izveštaji kompanije SK Hynix ukazuju na ograničenu ponudu DRAM memorije sve do 2028.
Iako Samsung, Micron i SK Hynix već grade nove proizvodne pogone, oni neće biti u potpunosti operativni pre sredine 2027. godine.
